Страница:Annenkov1878 bot slovar.djvu/214

Материал из Викитеки — свободной библиотеки
Эта страница была вычитана

ломоты костей и чахотки (Твер.) Трава употр. также при болѣзняхъ домашнихъ животныхъ, особенно свиней. Лошадямъ даютъ отваръ ея при раздутіи брюха (Вор.) и окуриваютъ ихъ дымомъ отъ этой травы, если сдѣлается сонъ отъ опоя (Орл.) Рогатому скоту дается взваръ этой травы для предохраненія его отъ заразы (Моск.) Употр. также для истребленія клоповъ, для выдѣлки кожъ.

Leērsia oryzoides Swartz. (Gramin. Steud. I. Kunth. I. 5. Плоскуха (Минск.) Пол. Zamokrzyca (род.) Ryźówka, Szorstka, Zamokrzyca podbrzeźna. — Чешск. Tajnička, Lérska. — Сербск. Tajnica. — Луз. Tajawka. — Нѣм. Die Reissquecke. — Франц. La Léersie. — Англ. Leersia.

Lēmna Schl. Najadeae. A. Rich. Отъ греч. Limne, болото. Древн. назв. Lemna — Lens palustris (Plin.), Lenticula palustris (Tabern.) Три наиболѣе pacпространенные вида: 1) Lemna gibba L. нынѣ Telmatophace gibba Schl. 2) Lemna minor L. и 3) Lemna polyrrhiza L. нынѣ Spirodela polyrrhiza, имѣютъ общія названія и потому всѣ они приводятся здѣсь безъ раздѣленія на виды.

Ряска[1] (бол. ч. Росс.) Ряса, Ряса болотная, Ряса водяная (Кондр.) Раска, Риза. Лягушечья дерюжка (Смол. Лод.) Мокрица (Тв. Ост. Пуп.) Многокоренникъ (Кауфм. перев. слово polyrrhiza sub Spirodela). Утиная трава (Эк. Маг. пер. съ нѣм.) Сочевица болотная (Кондр. пер. древн лат. назв.) Клюкъ лягушечій тр., Разлогъ (Кондр. оба названія, можетъ быть, относятся и къ другимъ растеніямъ). У Даля sub Lemna — Шмара́, Шма́ра, Цвиль, тина на водѣ, ряска, цвѣтъ воды (IV. 686) — названія общія съ Conferva и др. р. — Пол. Rząsa. Rzęsa. Zarzsa, Włóknica. — Чешск. Okřehek (род.) Kaluška (sub L. gibba). Zavitka (sub L. polyrr.) Vodné plešine, žabi tráwa (Slob. род.) — Сербск. Soċivica, Vodena léca (Šulek). Okrěk (Verb.) Лечице (Лавр.) — Луз. Rjasa (род.) Sýcawka, Kačawka, Křek (sub L. minor). Нѣм. Die Wasserlinse (род.) Das Entenflott, der Entengries, das Entengrün, die Entengrütze, die Meerlinse, die Seelinse, die Teichlinse, die kleine Wasserlinse — (назв. Lemna minor). Die Wasserblüthe, das Wassermoos (L. polyrr.), das Wasserephen, der Wassereppich, die Wasserdreifaltigkeit (L. trisulca). — Франц. Lièrre aquatique ou d'eau, Trinitaire aquatique (L. trisulca). Lentille d'eau, Cannilée (L. minor). — Англ. Duckmead, Duck-weed (L. minor). — Финн. Kokamus. Всѣ Ряски составляютъ питательную пищу для свиней, гусей, утокъ и куръ. Собранную ряску немного посыпаютъ отрубями, мукой или дертью.

Leōntice L. Berber. I. 109. Отавникъ (Ших.) — Пол. Glika, Lewkolist (Leont. Leont.) — Чешск. Lwistopa. — Сербск. Lavja stopa. — Нѣм. Das Löwenblatt. — Франц. La Léontice. — Англ. Black-Turnip.

Leontice altaica Pall. Отавникъ. Оставникъ (Вѣстн. Сад.) Польская картофель (Бухтарма Пот.)

Leontice Bongardiana Col. Тат. за Кавк. Schachlam. — Арм. Schach-gam. — Нѣм. Wasserrübe (Colen.)

Leontice Eversmani Bnge. Сарты — Торсыль дакъ.

Leontice Leontopetalum L. Восточная мыльнянка (пер.) Листъ львовый, Львиное копыто, Рѣпа свиная (Кондр. пер.) Отеч. Грец. и Мал. Азія. Корни его, назыв. Aslap, служатъ для очищенія или мытья самыхъ тонкихъ кашемировыхъ тканей, откуда и названіе растенія — Восточная Мыльнянка. Служитъ также туркамъ какъ противоядіе отъ вредныхъ послѣдствій опіума.

Leontice vesicaria Pall. Арбузная трава. — Кирг. Тюэ-табанъ (Карел.), но по Леману Тюэ-табанъ есть назв. Cynanchum acutum.

Leōntodon Juss. Compos. VII. 101. Leon — левъ и odus, зубъ. Одуванчикъ (Двиг.) Куль-баба. — Пол. Brodawnik, Podróżnik. — Чешск. Pampališka, Pampeliška, Kačinec. — Сербск. Regrad. — Финн. Voikukka. — Нѣм. Der Löwenzahn, die Hundsblume, das Pfaffenröhrlein. — Франц. Le Léontodon. — Англ. Dandelion, Lion's Tooth, Monk's Head.

Leontodon automnalis L. (Syn. Oporinia automnalis Don.) Горькушка (Олон.) Желтуха (Ниж.) Желтушка (Тул.) Замошказъ (Тамб. Meyer). Зобникъ (Пет.) Золотарникъ (Черн.) Золотушная трава (Смол.) Млечай (Гродн.) Омежная (Олон.) Полая трава (Волог. Никол. Пот.) — Пол. Nicennica (Вил. Ков.) Podróżnik pospolity (Ков.) — Корел. Охту-гейну (Олон.) — Латыш. Semmes zuhkpeenes. — Тат. Куль-баба. Употр. отъ кашля (въ Тул.)

Leontodon hastilis L. Кульбаба (Сл. Ц. съ тат.) Молочай (Вятск. Meyer). Пол. Nicennica gładka (Вил. Ков.)

Leontodon hispidus L. Зубникъ

  1. Слово Ряска, вѣроятно, произошло отъ малор. слова рясный, что значитъ многолистный. См. также Glechoma.