Страница:Франциск Скорина его переводы, печатные издания и язык.pdf/257

Материал из Викитеки — свободной библиотеки
Эта страница не была вычитана

Ихже воскормихъ ивозгодовахъ врагъ мои погубилъ естъ. — акы оудрьжахъ. и оумножихъ врагы моа вса[1]. — 1506 Ktereež gsem wychował а wykrmil. neprzyetel rnuoy zhubil ge. — quos educavi et enutrivi inimicus meus consumpsit eos.

III, 13 Испусти въладвіа моа стрѣлы тꙋ7ла своего. — Въпустилъ естъ владвіі мое стрелы тула своего. — въведе въистесѣ мои гадъ(ь)тоула своего. — 1506 Pustil w leclwije me strzely (1488: dczery) tuła swelio. — misit in renibus meis filias pharetrae suae. Въ комментаріяхъ Николая Лирана: filias pha-retrae: sagittas. 1561 Wstrzeli! w nerki moie strzały saydaku swego. — 1485 Er sant in mein neyren die tochter seines ko°cherś.

IV, 14 Блудили суть еле ni и настогнахъ. — Блудили суть слепыи таблицахъ. — въсколѣбашасА бъждріп его въисходѣ. — 1506 bludili su ślepi na ylicziech. — erraverunt caeci in pla-teis. — 1561 błąkali sie ślepi po ѵіісасіі. — 1485 die blinden irrten in den strassen.

V, 2 достояніе[2] наше обратисА къчюждимъ, идомы наша къпноплемепникомъ. — Достоание наше обратисА вчуждихъ, идомы наша воиноплеменники. — причАСтіе наше іѵбратисА ктуждіимъ идомове наши страпныимъ. — 1506 die-dicztwije nasse obraczeno gest k czyzym: domowe nassy k czy-zokraginuom. — haereditas nostra versa est ad alienos clomus nostrae ad exstrneos.

V, 4 вод^ нашꙋ7 засребро лихомъ, дрова наша зацѣпѣ кꙋ-повахом. — Воду нашу засребо пихомъ, дрова наше зацепу ку-повахомъ. — водꙋ панно насребрѣ пихомъ дрѣвеса паша измѣ-

  1. и 2) Ср. Описаніе славянск. рукоп. Московск. синодальн. библ. (1855) I, стр. 102.
  2. Ср. Описаніе славянск. рукоп. Московск. синодальн. библ. (1855), I, стр.
Тот же текст в современной орфографии

Ихже воскормих ивозгодовах враг мои погубил ест. — акы оудрьжах. и оумножих врагы моа вса[1]. — 1506 Ktereež gsem wychował а wykrmil. neprzyetel rnuoy zhubil ge. — quos educavi et enutrivi inimicus meus consumpsit eos.

III, 13 Испусти въладвиа моа стрелы тꙋ7ла своего. — Въпустил ест владвиі мое стрелы тула своего. — въведе выстесе мои гад(ь)тоула своего. — 1506 Pustil w leclwije me strzely (1488: dczery) tuła swelio. — misit in renibus meis filias pharetrae suae. В комментариях Николая Лирана: filias pha-retrae: sagittas. 1561 Wstrzeli! w nerki moie strzały saydaku swego. — 1485 Er sant in mein neyren die tochter seines ko°cherś.

IV, 14 Блудили суть еле ni и настогнах. — Блудили суть слепыи таблицах. — въсколебашасА бъждрип его высходе. — 1506 bludili su ślepi na ylicziech. — erraverunt caeci in pla-teis. — 1561 błąkali sie ślepi po иіисасиі. — 1485 die blinden irrten in den strassen.

V, 2 достояние[2] наше обратисА къчюждим, идомы наша къпноплемепником. — Достоание наше обратисА вчуждих, идомы наша воиноплеменники. — причАСтие наше іибратисА ктуждиим идомове наши страпныим. — 1506 die-dicztwije nasse obraczeno gest k czyzym: domowe nassy k czy-zokraginuom. — haereditas nostra versa est ad alienos clomus nostrae ad exstrneos.

V, 4 вод^ нашꙋ7 засребро лихом, дрова наша зацепе кꙋ-повахом. — Воду нашу засребо пихом, дрова наше зацепу ку-повахом. — водꙋ панно насребре пихом древеса паша изме-

  1. и 2) Ср. Описание славянск. рукоп. Московск. синодальн. библ. (1855) I, стр. 102.
  2. Ср. Описание славянск. рукоп. Московск. синодальн. библ. (1855), I, стр.